Abstract
Onihomikoza je najčešća gljivična infekcija noktiju na svetu koja uzrokuje promenu boje i zadebljanje zahvaćenih noktiju. Češće se javlja kod pacijenata sa hroničnom venskom insuficijencijom ili perifernom vaskularnom bolešću zbog različitih faktora, uključujući starenje populacije. Razne vrste gljivica, posebno dermatofiti kao što su T. rubrum i T. mentagrophytes, glavni su uzročnici onihomikoze, koja može zahvatiti i nokte na rukama i nogama. Klinička prezentacija je različita, pri čemu je distalna lateralna subungvalna onihomikoza najčešći oblik. Dostupne su različite dijagnostičke metode za onihomikozu, pri čemu se direktna mikroskopija i kultivacija gljivica smatraju zlatnim standardom. Tačna i pravovremena dijagnoza mora biti potvrđena mikološkim ispitivanjem pre nego što se započne terapija, jer je reinfekcija česta, a teži slučajevi su manje podložni odgovoru na lečenje. Topička terapija se generalno preporučuje kao prvi izbor lečenja kod starijih pacijenata. Kada je sistemska terapija neophodna, terbinafin bi trebalo da bude lek prve linije zbog manjeg rizika od interakcija sa drugim lekovima. Nedavna istraživanja su istakla značajnu povezanost između hronične venske insuficijencije i onihomikoze, ali ograničen broj studija ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem pridržavanja smernica za lečenje onihomikoze kod pacijenata sa hroničnom venskom insuficijencijom.