Abstract
Savremeni uslovi poslovanja postaju sve veći izazov za definisanje strategija poslovanja i odlučivanja. Poseban problem uticaja sve većeg broja faktora se definiše kod strateških oblasti iz javnog sektora. U cilju kvalitetnog odlučivanja, top menadžment preduzeća mora imati veliki broj kvalitetnih i blagovremenih informacija. Tržišna orijentacija preduzeća je kontinuirani proces koji polazište ima u posjedovanju informacija sa tržišta, njihovoj interpretaciji u mehanizmima preduzeća, te u kvalitetnoj analizi tih podataka u cilju donošenja efikasnih odluka. U procesu stvaranja, alokacije informacija u preduzeću i reakciji na tako prikupljene informacije učestvuju sve organizacione jedinice, kao i svi nivoi menadžmenta. Pri tome je cjelokupan proces okrenut prema stvaranju uslova za profitabilno poslovanje, ali i za maksimalno zadovoljenje potreba potrošača. Top menadžment u skladu sa tim mora da vodi adekvatnu stratešku politiku planiranja i funkcionisanja, koja u sebe uključuje dinamiku među organizacionim jedinicama, te takvu organizacionu strukturu koja određuje i omogućava tržišnu orijentaciju. Kao rezultat procesa provođenja svih elemenata strateškog menadžmenta, razvijaju se sposobnosti preduzeća koje predstavljaju preduslov za ostvarivanje konkurentskih prednosti koje se ostvaruju kod potrošača, zaposlenih i putem poslovanja preduzeća. U donošenju poslovnih, a, posebno, strateških odluka, koriste se informacije o potrošačima, ali i informacije iz okruženja koje mogu uticati na reakciju preduzeća. Iz svega navedenog, može se zaključiti da analiza potrošača i praćenje prilika i prijetnji, odnosno uticaja internih i eksternih faktora, omogućava tržišno orijentisanom preduzeću da ostvari konkurentske prednosti, ali, istovremeno, da stvori sve uslove za kontinuiran rast i razvoj.