Abstract
Kultura i globalizacija se međusobno prožimaju i uslovljavaju ne samo zbog uobičajene interakcije kultura već i, pre svega, zbog tehnoloških transfera koji oblikuju globalnu ekonomiju. Celokupni društveni razvoj se tako prilagođava kulturama i kulturi uopšte. Sa jedne strane gledano, tržište i globalizacija negativno utiču na kulturu. Kao skup trajnih materijalnih i nematerijalnih vrednosti i ljudskih tvorevina, kultura je izložena mnoštvu problematičnih, kontrakulturnih i degradirajućih procesa, koji proističu iz sukoba interesa i, ponekad, prebrzih promena, kao i nekritički prihvaćenih novina, formi i standarda. U tom smislu degradacija kulture može usloviti pad kvaliteta ekonomske aktivnosti.
Ekološka kultura i kultura održivosti, predstavljaju samo deo jedne relativno nove poslovne kulture i ponašanja. U stvari, ekološko ponašanje i „zelena inteligencija“ svojstvene su čoveku i deo su univerzalne ljudske kulture, kao i održivog odnosa prema prirodi i budućim naraštajima.
Mimo uobičajenih shvatanja i predrasuda, većina istraživanja pokazuje da globalizacija i razvoj tržišta imaju pozitivan neto efekat na ekološku kulturu i održivi razvoj. Pred čovečanstvom je šansa da se ta pozitivna prožimanja iskoriste, a da kultura globalizacije postane podsticajni faktor održivog razvoja.